Писмо Сабору Кола Српских Сестара

 

Драге моје сестре на Сабору Кола Српских Сестара,

Поздрављам вас све данас у Крагујевцу шумадијском сакупљене, старој престоници још старије Србије. Ту где сте данас сакупљене, не две или три него пуно вас, столовала je стара Србија некад.

Где сте многе сабране на делу јединства и сестринског Сабора српског је са вама и сав сабор свих српских доброчинитеља, задужбинара, свих оних племенитих дама, мајки, сестара од вајкада до данас. А њих је наша богомчувана Србија подарила пуно.

Ваше данашње сабрање представља континуитет хуманитарног старања Српкиња још од Надежде Петровић, Делфе Иванић, Савке Суботић, које непрекинуто траје до данас, до вас.

И поред тога што су две социјалистичке, богоборне власти покушале својим забранама да вас угуше: национални социјалисти у ратом окупираној Србији 1942. и интернационални социјалисти 1948. Ови други су вам запленили и велику имовину, које сте стекле задужбинарством, тако израженом код богобојажљивих Срба.

Али ни то није успело да вас сломи, јер сте биле на страни правде а она је била и јесте са вама.

Највећа служба и у њој самој и у расејању. Јер свуда на нас чекају они којима је помоћ потребна свуде око нас су вапећи, којима треба ваша хумана, људска помоћ и Христова утеха. Тако данас сабране и једне, како свети апостол Павле рече: „Као што је тијело једно и уде има многе, а сви уди једнога тијела, премда су многи, једно су тијело: тако и Христос.“

Молим се данас, географски удаљен од вас али са вама у духу, да учините и то, још једно дело више и саборно се удружите у љубави и заједништву у мисији доброте.

Најсрдачније Вас поздрављам из Хамбурга!

 

Станко Станковић-Ћирковић, син председнице КСС Ужице Слободанке Мире Станковић-Ћирковић.